Flora i fauna

Planina Gučevo u čijem podnožju se nalazi vaš i naš Klub obiluje bogatim biljnim i životinjskim svetom. Budimlija, zbog perfektno čistih izvora i potoka prednjači kada je lepota i obilje prirode u pitanju. Netaknuta priroda ovog kraja vekovima čuva srne, zečeve, lisice, jazavce, veverice, puhove, lasice, salamandere, ptice poput pupavca, kobca, jastreba, fazana...Posebno smo ponosni na tri zaštićene vrste koje sa uspehom opstaju u Budimliji, dve životinjske i jedna biljna:

Pupavac (lat. Upupa epops)

Dugokljuni i ćubasti pupavac je sigurno jedna od najneobičnijih ptica naših krajeva.  Ime pupavac je stekao oglašavanjem "pu-pu-pu", toliko karakterističnim da mu i naučni naziv Upupa epops otuda potiče. Ova ptica ima karakterističnu crnu ćubu na glavi. Porodica pupavca ima 89 vrsta. Jedna od njenih podfamilija su ptice nosoroga. Kod nas dolazi iz Afrike kao selica, pa stiže poslednjih dana meseca marta pojedinačno ili u parovima i ostaje do kraja avgusta, a zatim porodica po porodica polako odlazi prema jugu. Najradije se naseljava u selima blizu stada goveda, mada ga u Africi srećemo i u gradovima, blizu njegovog glavnog hranitelja čoveka. Kod nas pupavac je veoma bojažljiv i uvek na oprezu, nastanjuje livade ili šume gde se lako moze sakriti od moguce opasnosti.Za ovu vrstu ptica posebno je zanimljiv odbrambeni mehanizam koji su razvili. Naime, mladi pupavci su izuzetno neprijatnog mirisa, toliko odbojnog da ih predatori zaobilaze u širokom luku.

Mromoljak ili triton (lissotriton vulgaris, stari naziv triturus vulgaris)

Vrsta zaštićena zakonom u Republici Srbiji. Spada u klasu amfibija i porodicu kod nas poznatih Salamandera (lat. Salamandridae). Dužine su oko 10cm. Mužjaci su krupniji od ženki i poseduju kožni nabor koji se prostire celom dužinom tela i repa. Od marta do jula u sezoni parenja nastanjuju čiste vode ravnica i planinskih krajeva do 1000 metara nadmorske visine. Ostatak godine, tokom hibernacije provode u raznim staništima blizu vode što uključuje i obradive površine, šume, kamenje, ispod palih drva ili pod pokrovom lišća i pukotine u zemlji.

Potočni rak (Astacus Astacus)

Zaštićeni zakonom u Republici Srbiji, medjunarodnim sporazumima i uredbom o zaštiti prirodnih retkosti. Nastanjuje samo izuzetno čiste rečne tokove. Odatle i opravdano verovanje u narodu da su potoci u kojima žive rakovi izuzetno čisti. Spada u plemenite i najkvalitetnije vrste slatkih voda našeg kraja. Slatkovodni rakovi svoje daleke predke imaju u morskim rakovima. Dišu škrgama i površinom tela. Beskičmenjaci su i telo im je člankovito. Imaju jaka klešta a abdomen i rep obavijeni su snažnim mišićima. Mužjaci su razvijeniji, imaju šira ledja i veća klešta. Rakovi se mogu loviti samo u naučne i edukativne svrhe.

Božikovina – lat. naziv Ilex

U Republici Srbiji i mnogim drugim zemljama vrsta zaštićena zakonom. Božikovina je zimzeleni dvodomi žbun ili drvo koje dostiže visinu do pet metara, retko do 10 metara. Raste sporo, ali može doživeti starost i do 300 godina. Pripada familiji Aquifoliaceae. U prirodi raste u srednjoj i zapadnoj Evropi, maloj Aziji i severozapadnoj Africi. Cveta u maju i junu. Plod je crvena koštunica poput bobice, veličine je graška. Sazreva u novembru i na granama ostaje do proleća. Grančica božikovine još se u doba starih Rimljana upotrebljavala kao simbol zaštite od munje, uroka i čarolije. Čudesna moć koja se pripisivala grančici božikovine prenešena je i u hrišćanstvo. Svetli cvet božikovine postao je simbol rođenja Isusa, crveni plodovi njegova krv, a bodljikavo lišće simbolizuje krunu od trnja. U narodu je ostalo mišljenje da biljke koje daju zimi plod imaju jaku moć u zaštiti čoveka, jer i one samo prkose prirodi. U vreme zime kad sve miruje, one se rađaju.

!--